Драги моји пријатељи. У жељи да са вама поделим радост и лепоту ових дивних песама верујући да ће оне бити тачка сусрета мене и вас, искрено вас поздрављам са жељом да се наше познанство и сарадња преточи у поезију слике, речи и осећања. Хаџи Душан Милошевић.

САН ЦВЕТА

Чудесно крхкошћу својом
мрак тврде земље пробија
неба да се нагледа.
 
Љупком чашицом
пожудно испија росу јутарњу
пуну исцеђеног звезданог сјаја.
 
Мирисом невину душу отвара
и без страха
у овај груби свет улази.
 
Благошћу својом
и по које камено срце
нежношћу додирне.
 
Одлази нечујно, без јаука,
носећи у свом сну,
одан цветању,
буђење у сјају новог пролећа.
Томислав Поповић
 

ВЈЕРУЈУ

Оно што видим овде
рањава срце моје
и зато тражим.

Оно што тражи срце моје
овде не видим
и зато Верујем.

Томислав Поповић

МЕМЕНТО МОРИ

Корачај тихо
мален испод звезда
јер овде ништа није твоје,
све што имаш
позајмио си
и мораћеш да вратиш.
У стиснутој шаци
воду задржавати не можеш.
Данас је већ јуче
сутра је већ данас.
Нема тих тврђава јаве
које сан неће срушити,
нити тога сна
коме се јава неће наругати.
Иза корака
којима си се бучно оглашавао
ко тако нечујно
избриса трагове.
Ако хоћеш да јеси
и да будеш,
корачај тихо,
мален испод звезда.

Томислав Поповић

СПОКОЈНА ПЕСМА

Овде не тражим ништа више
спокојно стојим и чекам
са неба
за жеђ
плаву кап
са земље
за глад
кору хлеба.
 
И док се овде појим и храним, 
знам да ће доћи као по своје
небо
по моју
плаву душу
земља
по трошно
тело моје.
 
Овде не тражим ништа више
спокојно стојим и чекам
за жеђ
са неба
плаву кап
за глад
са земље
кору хлеба.
Томислав Поповић

СУСРЕТ

Дужан сам корацима твојим
песму корака мојих
И поглед пун сунца
који ти шаљем у сусрет.

Дужан сам твојој руци пруженој моју руку,
твом стиску срдачном мој стисак,
твојој радости нескривеној
моју радост што смо се поново срели.

Дужан сам твојим успоменама моје успомене
на процветало пролеће једне младости
чије смо снове,
посуте звезданим бехаром,
занети бескрајем који се пред нама отвара,
заједно сањали.

Томислав Поповић

ПЕСМА ТИШИНЕ

Из тишине гром се рађа
из тишине реч извире
тихо ткање сан ми сатка
у тишину све увире.
 
Тишином се небо плави
тишином и цвет мирише
тишином се ту у трави
тихо вене и издише.
 
Тиху песму светлост пева
усред ноћи усред тмине
у тишини сунце згасне
и тишином снова сине.
 Томислав Поповић

ГОВОР ЉУБАВИ

Не могу речи ове да кажу љубав
то може поглед
у коме видиш себе ослобођеног кривице,
то може осмех пун сунца,
лице озарено светлошћу детиње
невиности,
срце разиграно
које би из груди да излети
када те угледа.

То може песма корака ових
којим ти хитам у сусрет,
то могу руке ове раширене
да те у загрљај приме.

То може и на растанку
суза ова
која остаје трајно
у тугом затамљеном оку
тешка и неисплакана.

Томислав Поповић

ЛЕПОТА

О лепото, коју снивам
ничем слична
чије ли си јаве слика
долутала
из даљина трагом звезда
к мени сишла
ову тмину и ноћ моју
обасјала.
 
У сну овом слушам песму
ширим руке
да загрлим све што живи
у светлости
прилазе ми птице, звери
и сви људи 
сједињени у љубави
и вечности. 
 
О лепото, коју снивам
ничем слична
чије ли си јаве слика
долутала
из бескраја трагом звезда
доле сишла
ову тмину и ноћ моју
обасјала.
Томислав Поповић

ВЕЧНОМ

Када певам
то ехо Твоје песме
у мени одјекује.

Када снивам
то Твоја светлост
у мени
ноћ моју раздањује.

Када љубим
то се Твој плави бескрај,
то си се Ти
у срцу моме настанио.

Томислав Поповић

ТЕБЕ ПОЈЕМ

Хтео бих да Те кажем
а прелеп си и предалек
за ову реч.
Иза сколопљених трепавица још слушам
Твој благи шапат
и гледам Твоје озарене очи.
Стојим пред Тобом
зачаран овим сном
овом обасјаном тишином.
Хтео бих да Те кажем
а прелеп си и предалек за ову реч.
 
Ти ми диктираш
а ја објављујем смрт смрти
живот животу.
Само Твоја љубав
зна пут
до мене у себи утамниченом.
само Твоја светлост 
нађе стазу
до мрака моје крви.
 
И сада
ја певам Твоју песму
Привремено стављену у моје срце.
Слободан сам онолико
колико припадам Теби
и велики колико себе
величини Твојој приносим.
 
Чујете ли 
потмулу грмљавину тишине
то Он долази.
Ни корак ни траг му на путу.
Ни све горе, ни сва мора
препрека нису
ходу његовом бестелесном.
Узалуд се, 
уздрхтали као травке пред косом
питамо ко га је дозвао.
Он долази да каже последњу реч
ону најтишу,
ону коју бисмо ми хтели да прећутимо
Чујете ли брујање звона светлости,
то Он долази!
Томислав Поповић

ПУТ ЉУБАВИ

Не тражи љубав других
туђе сунце неће разданити твоју ноћ,
туђа ватра неће распалити пепео
твога угашеног огњишта.

Пођи на пут кроз себе
све дубље до дна
до кутка скровитог
и пламичка који те из бескраја,
кроз тмину,овде довео.
Са њим, без страха, крени на пут из себе
и видећеш како се око тебе
шири круг светлости
и пале безбројне ватре
које топе лед са твога усамљеног срца.

И чућеш песму вечног пролећа
коју ти певају звонки дечији гласови
долазећи из далека.

Томислав Поповић

МЕТАМОРФОЗЕ

Час тамним,
час светлим
у ноћ, у дан;
час летим
час тонем
у сјај, у сан.
 
Час носим,
час просим
сунце и зрак;
час лијем
час пијем
таму и мрак.
 
Час певам, час сневам
песму и звук;
час кујем, час чујем
звоно и мук.
Томислав Поповић

Звезданог неба и људског лица никад се човек неће моћи нагледати. Гледаш и гледаш, и све је виђено а незнано, познато а ново. Лице, то је цвет на тој биљци која се зове човек...     Иво Андрић

Контакт Инфо

Адреса: Девет Југовића 30, Чачак, Србија.
Радно време: пон-пет/09ч - 20ч и субота: 09ч - 17ч.
Телефон: +381(0)64/43-11-400
Можете нам и писати на:  mess
  email

Пријатељи Сајта

Ненад Гугл - http://nenadgugl.com/

Глас Западне Србије - http://www.glaszapadnesrbije.rs/

Марко Ивановић - https://dribbble.com/IvanovicMarko